Insulinska Rezistencija Ubrzava Kognitivno Propadanje

Suočeni smo sa cunamijem Alchajmerove bolesti. Često se kaže da su uzroci ove bolesti nepoznati, ali postoje brojne teorije. Na primer, istraživanja koja sugerišu da se radi o infektivnoj komponenti je sve teže ignorisati.

Pored virusa, bakterija i gljivica, infektivni protein nazvan TDP-43 je povezan sa ovom bolešću. On se ponaša kao infektivni proteini pod nazivom prioni (odgovorni za destrukciju mozga u slučajevima bolesti ludih krava).

Istraživanja prezentovana na Konferenciji 2014. godine su pokazala da pacijenti sa TDP-43 imaju 10 puta veću šansu da razviju kognitivno propadanje od onih koji ga nemaju. [1]

Zbog sličnosti sa bolesti ludih krava, istraživači su istakli mogućnost da je Alchajmerova bolest povezana sa konzumiranjem mesa od životinja tovljenih u koncentrovanim industrijskim postrojenjima.

Sve više istraživanja takođe sugeriše da je Alchajmerova bolest usko povezana sa insulinskom rezistencijom. Čak i blaga povišenost šećera u krvi se povezuje sa povećanim rizicima za demenciju. [2] Dijabetes i srčane bolesti takođe povećavaju rizik, a obe imaju svoj uzrok u insulinskoj rezistenciji.

Čak i Blaga Insulinska Rezistencija Ubrzava Kognitivno Propadanje

Prema Dr. David-u Perlmutter-u, neurologu i autoru knjige “Grain Brain” i “Brain Maker”, Alchajmerova bolest je povezana sa životnim stilom i bilo šta što promoviše insulinsku rezistenciju, kao što je ishrana bazirana na visoko prerađenoj hrani, će takođe uvećati vaš rizik za Alchajmerovu bolest.

Već postoji obilje dokaza koji podržavaju ovaj stav, a nova istraživanja [4,5,6] pojačavaju vezu između insulinske rezistencije i demencije još više, posebno kod onih koji već imaju srčane bolesti. Kako je objavio Reuters: [7]

“Ako imate smanjenu osetljivost na insulin, to može dovesti do brzog propadanja memorije i drugih mentalnih sposobnosti u starijem dobu, čak i kod ljudi koji nemaju dijabetes, sugeriše nedavno istraživanje...

Istraživači su pratili 489 starijih osoba više od dve dekade… Ljudi sa najvećom insulinskom rezistencijom su imali najgori kognitivni učinak i najniže ocene na testu memorije i mentalnih sposobnosti.

Postoji sve više dokaza da insulin sprovodi višestruke funkcije u mozgu i da loša regulacija insulina može doprineti do ubrzanog kognitivnog propadanja i potencijalno do Alchajmerove bolesti, rekao je jedan od autora istraživanja, David Tanne sa Univerziteta u Tel Avivu, Izrael.

Ne radi se samo o ljudima sa dijabetesom tipa 2, rekao je Tanne. Čak i ljudi sa blagom ili umerenom insulinskom rezistencijom koji nemaju tip 2 dijabetesa su vremenom pod pojačanim rizikom.”

Tanne je dao sledeći savet čitaocima časopisa Diabetes Daily[8]: “Vežbanje, održavanje uravnotežene i zdrave ishrane, i obraćanje pažnje na kilaži će vam pomoći da sprečite insulinsku rezistenciju, i kao rezultat toga, vaš mozak će biti zaštićen dok starite.”

Alchajmerova Bolest — Oblik Dijabetesa?

Iako je tačni mehanizam još uvek nejasan, čini se da insulinska rezistencija promoviše kognitivno propadanje tako što negativno utiče na krvne sudove u mozgu, što dovodi do formiranja naslaga i sprečavanja procesa formiranja sećanja. Razlog je taj što je insulin povezan sa funkcijom mozga da stvara sinaptičke veze.

Istraživači su svesni veze između insulinske rezistencije i Alchajmera više od deset godina.

2005. godine, Alchajmerova bolest je neoficijalno nazvana dijabetesom tipa 3. To se desilo kada su istraživači shvatili da osim pankreasa, i vaš mozak proizvodi insulin i sa njim povezane proteine, i da je ovaj insulin u mozgu neophodan za preživaljavanje vaših moždanih ćelija. [9]

Zanimljivo je da dok su niski nivoi insulina u telu povezani sa boljim zdravljem, izgleda da je suprotno istinito što se tiče insulina u mozgu.

Smanjena poroizvodnja insulina u mozgu zapravo doprinosi degeneraciji moždanih ćelija, i studije su došle do zaključka da ljudi sa nižim nivoima insulina i receptora za insulin u mozgu često imaju Alchajmerovu bolest.

Prema istraživačima [10]: "Ove abnormalnosti ne odgovaraju ni Tipu 1 ni Tipu 2 dijabetesa, već odražavaju drugačiji i kompleksniji proces bolesti koji potiče u centralnom nervnom sistemu."

Zanimljivo je da su prošle godine, istraživači na Departmanu za Biologiju Univerziteta Johns Hopkins otkrili da nervni faktor rasta, NGF, takođe okida oslobađanje insulina u pankrasu [11].

Nusprodukt Crevne Flore Pomaže u Prevenciji Dijabetesa Tipa 2

U povezanoj vesti, istraživači iz Finske su nedavno pronašli da viši nivoi indolepropionske kiseline, nusprodukta bakterija u crevima, pomažu u zaštiti od dijabetesa tipa 2. Kako izveštava časopis Medical News Today [12]:

“… Faktori tipa geni, životni stil, i ishrana mogu da utiču na rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2. Ono što je manje jasno je šta se dešava na molekularnom nivou gde se ovi faktori povezuju sa bolešću.

Novo istraživanje koristi metabolimike, relativno novu tehnologiju koja omogućava naučnicima da brzo procene metaboličke profile osoba. Metaboliti su molekuli koje ćelije u telu - uključujući i crevnu floru - proizvode kao nusprodukte svoje aktivnosti.

Istraživači su mogli da procene profile metabolita kod više od 200 učesnika u istraživanju koji su imali poremećenu toleranciju na glukozu i bili su gojazni.

Neki od njih su razvili dijabetes tipa 2 za 5 godina, a drugi to nisu uradili ni nakon 15 godina.

Kada su istraživači uporedili profile metabolite u ove dve grupe pronašli su da postoje razlike u nivoima indolepropionske kiseline i drugih metabolita masti. Viši nivoi indolepropionske kiseline, nusprodukta crevne flore, štite od razvoja dijabetesa tipa 2.

Takođe, ispostavilo se da ishrana bogata vlaknima i celim zrnevljem uvećava nivoe indolepropionske kiseline, što sa svoje strane uvećava nivoe insuline proizvedenog u beta ćelijama pankreasa…”

Prethodna istraživanja [13] su pokazala da su osobe sa većim unosom vlakana (više od 26 grama dnevno) imale 18 procenata manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 nego oni koji su konzumirali manje od 19 grama dnevno.

Inulin, prebiotik koji je prisutan na primer u luku, praziluku, i belom luku, se takođe pokazao kao obećavajući za dijabetes tipa 2. Žene sa dijabetesom tipa 2 koje su konzumirale 10 grama inulina dnevno u trajanju od 2 meseca su imale poboljšanje u kontroli glikemijskog stanje i nivoa antioksidanata [14].

Veće Kretanje je Kritično za Prevenciju Dijabetesa

Važno je razumeti da je neaktivnost u obliku preteranog sedenja jedan od glavnih rizika za insulinsku rezistenciju, i na kraju, za dijabetes tipa 2.

Razlog je taj što sedenje zatvara ili blokira jedan broj sistema u kojima je uključen insulin, kao što su neki mišićni i ćelijski sistemi koji prerađuju šećer u kvri, trigliceride i holesterol. Stajanje aktivira sve ove sisteme na molekularnom nivou.

Nedavna istraživanja [15] su takođe pokazala da samo 10-15 minuta šetnje nakon svakog obroka obezbeđuje veću kontrolu šećera u krvi kod dijabetesa (bolja kontrola nivoa glukeze za 22 procenata) nego 30 minutno vežbanje jednom u toku dana. Zbog toga je uvećanje frekvence kretanja veoma važno. Drugo istraživanje [16] takođe potvrđuje da što više vežbate to je manji rizik od dijabetesa tipa 2. Jedan od razloga je taj što vežbanje omogućava vašim mišićima da efikasnije koriste šećer kao gorivo.

Vežbe visokog intenziteta mogu da povećaju proizvodnju azotnog oksida kao i izlaganje suncu. Azot oksid opušta krvne sudove, smanjuje krvni pritisak, smanjuje aktivacija pločica, i čini da vaša krv bude razređenija i da se manje zgrušava. Azot oksid takođe poboljšava imunu funkciju. Vežbanje takođe pojačava moždani neurotropni faktor (BDNF) koji hrani vaše moždane ćelije i pomaže da se zaštite od promena koje dovode do demencije.

Ketogena Ishrana Poboljšava Insulinsku Senzitivnost

Druga važna strategija koja prevenira ili čak preokreće insulinsku rezistenciju je nutritivna ketoza, (ketogena dijeta) koja pomaže i da se optimizuje metabolička funkcija i funkcija mitohondrija.

Kao okvirno pravilo, unos između 20 i 50 grama dnevno (ili čak manje) čistih ugljenih hidrata, t.j. ugljenih hidrata minus vlakana, uz nizak ili umeren unos proteina, je obično dovoljno da vas ubaci u ketozu. Nutritivna ketoza je stanje koje je povezano sa uvećanom proizvodnjom ketona u jetri, što je biološki ekvivalent mogućnosti sagorevanja masnoća u telu.

Da biste pronašlji svoju ličnu meru ugljenih hidrata, bitno je ne samo da merite glukozu u krvi, već takođe i ketone, bilo preko urina, daha ili krvi. To će vam dati objektivnu meru da li ste zaista u ketozi ili ne. Nutritivna ketoza se definiše kao stanje u kome se ketoni u krvi kreću u opsegu između 0.5 do 3 milimola po litru (mmol/L).

Ovo je objašnjeno u knjizi "Masnoća kao gorivo" (Fat for Fuel), gde je takođe objašnjeno koje su prednosti ciklusa izlaska i ulaska u ketozu, umesto neprestane nutritivne ketoze.  

Zapravo, potrebni su vam dani gde ćete jesti više ugljenih hidrata i proteina, da biste sprečili gubitak mišićnog tkiva. Nakon jednog ili dva dana, vraćate se nazad na nutritivnu ketozu. Ovo može da se radi jednom nedeljno. Periodičnim ubacivanjem više ugljenih hidrata (oko 100 do 150 grama) umesto 20 do 50 grama dnevno, vaši nivoi ketona u krvi će se dramatično uvećati a nivoi šećera u krvi pasti.

Ketogena Dijeta Smanjuje Rizik od Alchajmera

U nedavnom intervjuu, Perlmuter je podelio nekoliko osnovnih strategija za poboljšanje performansi mozga i dramatično smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti.

Perlmutterov otac je preminuo od Alchajmerove bolesti i on je kasnije shvatio da je mogao da spreči njegovu smrt, što je delovalo kao motivaciona snaga za njegov dalji rad.

“Da budem jasan, niko ne nasleđuje Alchajmerovu bolest. Neki od nas koji imaju rođake sa ovom bolešću su pod pojačanim rizikom. Sasvim sigurno znamo da postoje neki geni, kao apoliprotein E (ApoE) 3, 2 i 4 geni, koji igraju ulogu u prenošenju ApoE-4 allele. To zaista povećava rizike.

Ali to ne određuje da li ćete ili nećete jednog dana dobiti ovu bolest. To samo označava da imate povećan rizik. Ali lepota ovoga o čemu govorimo je da možete da neutralizujete taj rizik. Možete da promenite svoju sudbinu,” kaže Perlmutter.

Ključna strategija je konzumiranje hrane koja osnažuje mozak i telo zdravim masnoćama, a ne ugljenim hidratima. Kada vaše telo sagoreva masnoće kao primarno gorivo, stvaraju se ketoni. Ketoni se sagorevaju veoma efikasno i kao takvi su superiorno gorivo za mozak i stvaraju manje reaktivnih ostataka i smanjuju štetu od slobodnih radikala.

Ispostavlja se da je keton pod imenom beta hidroksilbutirat takođe i epigenetički faktor, stimulišući korisne promene u ekspresiju vašeg DNK, time smanjujući upalu i uvećavajući detoksifikaciju i proizvodnju antioksidanata.

Fascinantan članak Dr. Dale Bredsen-a, istraživača sa univerziteta UCLA, pokazuje kako ishrana i vežbanje mogu da pomognu u tretmanu i prevenciji Alchajmera. Ovaj istraživač je koristio 36 različitih parametara zdravog života da preokrene tok Alchajmerove bolesti kod 9 od 10 pacijenata. Koristio je vežbanje, ketogenu dijetu, optimizaciju vitamina D i ostalih hormona, poboljšanje sna, meditaciju, detoksifikaciju i eliminisanje glutena i prerađene hrane.

Njegov članak je bio objavljen u časopisu Aging 2014. godine. Možete da ga preuzmete u potpunosti sa interneta gde je naveden potpuni program.[17] Prema ovom istraživaču "Rezultati sugerišu da, barem na početku, kognitivno propadanje većim delom može biti pokrenuto metaboličkim procesima."

Izlaganje Suncu — Još Jedan Važan Faktor Životnog Stila

Vitamin D i izlaganje suncu su važni faktori koje treba razmotriti. Istraživanja pokazuju da ljudi koji žive na severu imaju veći stepen smrtnosti od Alchajmerove bolesti nego osobe koje žive u sunčanijim oblastima. Ovo sugeriše vezu između izlaganja suncu i zdravlja mozga. Korišćenje bliskog infracrvenog spektra svetlosti (fotobiomodulacija) može biti tretman za Alchajmerovu bolest.

Oko 40 procenata zraka u sunčevoj svetlosti je iz blikog infracrvenog spektra, koji interaguje sa citohrom -c oksidazom (CCO) - jedan od proteina u unutrašnjoj membrani mitohondrija i član transportnog lanca elektrona.

CCO je hromofor, molekul koji privlači svetlost i hrani se svetlom. Ukratko, sunčeva svetlost poboljšava stvaranje ćelijske energije (ATP). Optimalna talasna dužina za stimulaciju CCO leži u dve oblasti, crvenoj od 630 do 660 nanometara, i bliskoj infracrvenoj oblasti od 810 do 830 nanometara.

Fotobiomodulacija takođe poboljšava snabdevanje ćelija kiseonikom tako što oslobađa azotni oksid. Azotni oksid pomaže da se opuste krvni sudovi, smanjuje krvni pritisak i poboljšava vaskularno zdravlje. Kada omogućite izloženost mitohondrija crvenom, 660 nm, i infracrvenom, 830 nm, svetlu, to pokreće postupak ćelijskog remonta, i to važi kako za mozak tako i za bilo koji drugi deo tela. 

Sunčeva svetlost je bitna jer se radi o korisnim elektromagnetnim frekvencama, za razliku od veštačkog zračenja koje može biti štetno za zdravlje jer truje mitohondrije vaših ćelija. Radi se o magnetnim poljima, elektromagnetnim talasima iz električne mreže, mikrotalasnog zračenja, tornjeva mobilne telefonije i WiFi uređaja.

Veštačka elektromagnetna polja su veoma važna tema i veliki problem.

Obratite Pažnju na Higijenu Sna

San je važan faktor koji može da ima značajnu ulogu u zdravlju mozga, zbog toga što vaš mozak može da se detoksifikuje za vreme dubokog sna. Ako imate probleme sa snom, pobrinite se da budete izloženi sunčevoj svetlosti u toku dana, ali izbegavajte plavu svetlost kada padne mrak, kao što su LED sijalice, fluorescentna svetlost i monitori.

Donekle možete da ublažite negativan uticaj veštačkog svetla i monitora u toku večeri ako nosite naočare koje blokiraju plavu svetlost. Na primer, nosite narandžaste naočare kada zađe sunce.

Pobrinite se da spavate u potpunom mraku. Ako možete da vidite svoje ruke kada legnete u krevet, vaša spavaća soba je previše svetla. Nedavne studije [18] otkrivaju da čak i slabo svetlo za vreme sna može da utiče na vaše kognitivne sposobnosti sledećeg dana, posebno na radnu memoriju.

Kao što vidite, iako je demencija u porastu, a postoji malo ili nimalo konvencijonalnog tretmana, možete značajno da smanjite vaš rizik od ove razorne bolesti tako što ćete obratiti pažnju na faktore životnog stila. To su pre svega ishrana, kretanje, izloženost suncu i san.

Izvor: Prevedeno sa sajta mercola.com

Reference

 

Komentari