Voćni Sok Može Biti Skoro Jednako Štetan za Vaše Zdravlje Kao i Gazirani Sok

Pre nego što objasnimo zašto voćni sok može biti jednako štetan za vaše zdravlje kao i gazirani sok, da damo neke relevantne informacije.

Razumevanje fruktoze je bitno zbog mnogo razloga. Zaista se ne razume dovoljno koliko sveprožimajući negativan uticaj ova vrsta šećera ima na zdravlje ljudi, ali što je još važnije, radi se o nečemu što lako možemo promeniti, tako što ćemo promenom svojih navika u ishrani uticati na industriju hrane da je zameni sa nečim zdravijim.

Fruktoza, naime, dovodi do visokog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa.

Mokraćna Kiselina kao Marker za Toksičnost Fruktoze

Jedna od iznenađujućih činjenica je koliko je fruktoza štetna po nivoe mokraćne kiseline. Nivo mokraćne kiseline je zapravo odličan marker za toksičnost fruktoze.

Prema najnovijim istraživanjima, siguran opseg mokraćne kiseline je između 3 i 5.5 miligrama po decilitru. Osim toga, čini se da postoji stalan odnos između nivoa mokraćne kiseline i krvnog pritiska.

Dve trećine Američke populacije je gojazno, i kod većine njih novoi mokraćne kiseline su daleko iznad 5.5. Neki mogu imati i iznad 10.

Rezulati Najnovijih Kliničkih Ispitivanja

“Upravo su završena klinička ispitivanja gde je gojaznim odraslim osobama davana hrana niskog sadržaja fruktoze. Jedno od pitanja na koje je trebalo odgovoriti ovom studijom je da li treba da smanjite SVE IZVORE fruktoze u svojoj ishrani ili samo fruktozu iz industrijskih šećera, kao što su kuhinjski šećer ili kukuruzni sirup (glukozno fruktozni sirup).

Čini se da efekti fruktoze nisu povezani sa kalorijskim unosom. Običan šećer, saharoza, se sastoji od fruktoze i glukoze, i ima svoju kalorijsku komponentu. Ali smatra se da uticaj fruktoze nije povezan sa kalorijskim unosom, već sa mehanizmom delovanja, pri čemu je mokraćna kiselina pokretač.

Ako je nivo mokraćne kiseline previsok, pojačava se rizik za dijabetes, bolesti bubrega, gojaznost, i pojavu visokog krvnog pritiska.”

Nakon poređenja dve vrste nisko fruktozne dijete – jedna koja je bila striktno zasnovana na unosu hrane sa niskim sadržajem fruktoze, i druga koja je dozvoljavala prirodne plodove (voće) – istraživači su otkrili da obe vrste dijete donose značajne rezultate u smanjenju gojaznosti i metabiličkog sindroma. Obe vrste ishrane su poboljšale nivo triglicerida, smanjile insulinsku rezistenciju i popravile krvni pritisak.

Mokraćna Kiselina kao Marker za Merenje Osetljivosti na Štetno Delovanje Fruktoze?

Izgleda da su neki ljudi u stanju da lakše i efikasnije probavljaju fruktozu, a ključ za to su nivoi mokraćne kiseline kao merilo za osetljivost na štetno delovanje fruktoze.

Na primer ako ste strastveni oko voća, i ako jedete velike količine voća, ali imate nivoe mokraćne kiseline iznad 5 mg/dl (ili ako se odlučimo da dozvoljene granice budu još rigoroznije - ako su nivoi iznad 4 mg/dl za muškarce a iznad 3.5 za žene), onda možda treba da razmotrite da smanjite unos voća dok ne postignete optimalan nivo mokraćne kiseline.

“Postoje izvesni dokazi da mokraćna kiselina zapravo reguliše osetljivost na fruktozu. Što je veća njena koncentracija, to ste osetljiviji na delovanje fruktoze. Onda ćete verovatno imati više problema sa voćnim sokovima i velikim količinama voća od ostalih osoba sa manjom koncentracijom mokraćne kiseline.”

Ponovno Razmatranje Unosa Voća

Izgleda da cele voćke, iako sadrže fruktozu, možda nisu ni izbliza tako problematične kao fruktoza koja se unosi iz industrijske hrane. Jedan od razloga je taj što cele voćke sadrže visok nivo prirodnih antioksidanata, kao i druga sinergetska jedinjenja koja pomažu da se poništi štetno delovanje fruktoze.

Ipak, ako unosite velike količine prirodnog voća a gojazni ste, smanjenjem ovog unosa možete drastično da smanjite svoju telesnu težinu. Takođe, ishrana bazirana isključivo na čistom voću nije dobra ideja. Ako konzumirate dve do četiri voćke dnevno, verovatno ćete biti sasvim okej.

Ključ je u reči CELA voćka, ali još uvek treba imati u vidu da mnogi ljudi, pogotovo oni koji imaju insulinsku rezistenciju, kao što su osobe sa:

• dijabetesom
• visokim krvnim pritiskom
• visokim holesterolom
• i gojazni osobe

treba da budu posebno pažljivi što se tiče ograničavanja fruktoze na 15 grama dnevno ili manje.

Kako da Znate da li Voće Može biti Problem za Vas?

Novi pristup je da ako imate nivo mokraćne kiseline oko 4 za muškarce, i 3.5 za žene, verovatno nemate veći rizik toksičnosti od fruktoze i možete biti slobodniji kod unosa voća.

Što je viši nivo mokraćne kiseline, to više treba da ograničite ili čak da izbegavate fruktozu dok se ovaj nivo ne normalizuje.

Voće		Veličina		Grama fruktoze
Limeta		1 srednja		0
	Limun		1 srednji		0.6
	Brusnice		1 šolja		0.7
	Passion fruit		1 srednji		0.9
	Suva šljiva		1 srednja		1.2
	Kajsija		1 srednja		1.3
	Guava		1 srednja		1.1
	Urma (Deglet Noor stil)		1 srednja		2.6
	Dinja - crvena		1 srednje velika		22.4
	Maline		1 šolja		3.0
	Klementina		1 srednja		3.4
	Kivi		1 srednja		3.4
	Kupina		1 šolja		3.5
	Star fruit		1 srednji		3.6
	Trešnje		10 kom.		3.8
	Jagode		1 šolja		3.8
	Višnje		1 šolja		4.0
	Ananas		1 kriška		4.0
	Grejpfrut, pink ili crven		1 srednji		8.6

 

Voće		Veličina		Grama fruktoze
	Mandarina		1 srednja		4.8
	Nektarina breskva		1 srednja		5.4
	Breskva		1 srednja		5.9
	Narandža (navel)		1 srednja		6.1
	Papaja		1 srednja		12.6
	Dinja medljika (dinja ananas)		1 srednje velika		53.6
	Banana		1 srednja		7.1
	Borovnice		1 šolja		7.4
	Urma (Medjool)		1 srednja		7.7
	Jabuka		1 srednja		9.5
	Dragun		1 srednji		10.6
	Lubenica		1 srednje velika		180.8
	Kruška		1 srednja		11.8
	Suvo grožđe		1 šolja		49.2
	Grožđe, (zeleno ili crveno)		1 šolja		12.4
	Mango		1 srednji		32.4
	Suve kajsije		1 šolja		16.4
	Suve smokve		1 šolja		23.0

Šta je sa voćnim sokovima?

Voćni sokovi tipično sadrže visoke koncentracija fruktoze, koja će prouzrokovati da vaš insulin skoči, a to može da umanji korist od antioksidanata. Prethodne studije su već jasno pokazale da velike količine soka dramatično povećavaju rizik od gojaznosti. Deca su pogotovo izložena tome, jer se deci često daje sok kada su žedni umesto obične vode.

Kada kupujete komercijalni voćni sok, treba da proverite etiketu, pošto velika većina voćnih sokova pored koncentrisanog voćnog soka sadrži i kukuruzni sirup bogat fruktozom kao i veštačke pojačivače ukusa.

Ali čak i sveže isćeđen voćni sok može da sadrži do osam punih kašičica fruktoze na 250 ml soka.

Naravno, neke voćke su manje problematične od ostalih, pošto količina fruktoze i antioksidanata varira od voćke do voćke.

Na primer, sokovi ok krušaka i jabuka su veoma siromašni vitaminom C, ali veoma bogati fruktozom. Zbog toga oni su verovatno lošiji od soka od narandže ili grejpfruta koji imaju visoke količine vitamina C.

Doduše, jabuke sadrže druge komponente kao što je kvercetin, što je antioksidant koji može da blokira neka od štetnih delovanja fruktoze. Još uvek je teško presuditi u smislu toga koji je sok bolji a koji lošiji. Ali u opštem slučaju, sa jabukovim sokom i sokom od krušaka treba biti obazriviji zbog visoke koncentracije fruktoze a relativno male koncentracija antioksidanata.

Iz ovih razloga mudro bi bilo da se ograniči unos voćnog soka, pogotovo ako je vaša mokraćna kiselina iznad idealnih preporuka.

Ako imate probleme sa dijabetesom, visokim krvnim pritiskom, visokim holesterolom ili ako ste gojazni, izbegavajte voćne sokove dok se ne normalizuje nivo vaše mokraćne kiseline i nivoi insulina.

Da li je Glukoza Sigurniji Alternativni Zaslađivač?

Iako glukozu ne možete da kupite komercijalnim putem, ona je dostupna pod imenom dekstroza.

Relativno je jeftina i nije tako slatka kao kuhinjski šećer ili kao fruktoza, ali, kao i ove dve vrste šećera, doprinosi istim zdravstvenim problemima.

Apsolutno je tačno da ako hranite laboratorijske životinje glukozom, dekstrozom ili skrobom, one neće upasti u nevolje. Ostaće mršave. Ostaće zdrave. Pirinčana dijeta je bogata skrobom i istorijski je bila povezivana sa vitkošću.

Naravno, ako ste dijabetičar glukoza nije dobra jer organizam ne može da izađe na kraj sa metabolizmom glukoze.

Sa druge strane, ako laboratorijskim životinjama dajete šećer ili fruktozu, one će razviti osobine metaboličkog sindroma, gojaznost i tako dalje. Možete da ih hranite u paru, tako da dobijaju isti broj kalorija, i samo će životinje hranjene šećerom i fruktozom razviti osobine metaboličkog sindroma. To shvatanje je navelo istraživače da veruju da je skrob u redu.

Ali sada, nakon više istraživanja, upravo otkrivamo da ljudi sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom mogu da u svom organizmu prave fruktozu iz glukoze kroz put poliola. Još uvek se ne zna koliko je ovo bitno, ali se zna da je ovo pretvaranje glukoze u fruktozu moguće, pogotovo ako imate dijabetes ili insulinsku rezistenciju.

Dakle, životinje koje konzumiraju puno fruktoze, vremenom dobiju dijabetes. Deo ovog procesa je da jednom kada dobiju inzulinsku rezistenciju, aktivira se put poliola i počinju da prave fruktozu i od ostalih vrsta šećera takođe.

Ovo je veoma značajno i svedoči o neophodnosti ograničavanja unosa fruktoze u organizam. Ovo takođe nudi objašnjenje zašto i kako je došlo do epidemije gojaznosti, i to nakon što je kukuruzni sirup bogat fruktozom počeo da se dodaje u većinu preprađene hrane.

Malo je komplikovanije nego što se na početku mislilo, ali zaključak je sledeći: Ako pokušavate da izbegnete debljanje, ako pokušavate da izbegnete dijabetes i gojaznost, najbolje što možete da uradite je da smanjite hranu koja podiže nivo mokraćne kiseline, posebno šećer, fruktozu i kukuruzni sirup. To je najbolji pristup.

Skrob izgleda da je siguran u opštem slučaju, ali ako imate insulinsku rezistenciju skrob i nije tako siguran kao što se prvobitno mislilo.

Definicija Insulinske Rezistencije

U idealnom slučaju želeli biste da imate jutarnji nivo insulina ispod 2. Sa druge strane, jutarnji nivo glukoze ispod 5.6 mmol/l sugeriše da niste insulinski rezistentni. Ako je između 5.6 i 7 mmol/l verovatno ste insulinski rezistentni u blažem obliku, ili imate narušenu toleranciju na glukozu. Imate ono što bi lekari rekli umerenu insulinsku rezistenciju i blago povišene nivoe glukoze.

Ali još uvek je moguće da imate niske nivoe jutarnje glukoze, a značajno povećane nivoe insulina. Ono što se dešava je da ako imate posebno robustan insulinski nivo možete da držite glukozu u normalnom režimu neko vreme.

Ako se to dešava, vi ste u pred dijabetskom stanju i treba da preduzmete korake da poboljšate svoju insulinsku senzitivnost, a najbikhu način da to uradite je da smanjite ili eliminišete fruktozu.

Par Reči o Agavi

Agava se od strane mnogih smatra sigurnim, prirodnim, zravim zaslađivačem. Ali, agava može sadržati između 55 i 90 procenata fruktoze!

Sadržaj fruktoze je visok i u medu, koji sadrži oko 70 procenata u proseku.

Naravno, vežbanje i dnevni kalorijski unos takođe imaju bitnu ulogu kod gojaznosti, ali ako se edukujemo o funkciji koju fruktoza ima u stvaranju gojaznosti, možemo da obrnemo čitav proces i eliminišemo epidemiju gojaznosti.

Postanite obrazovani, svesni potrošači, i vratite se domaćoj kuhinji korišćenjem sveže, celovite, organske hrane.

Na osnovu članka sa sajta mercola.com URL: http://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2010/06/19/richard-jo...