Mediteranska Dijeta preporučena od strane Evropske Unije Unesku

Evropska unija (EU) podržala je predlog španske vlade da prizna mediteransku ishranu kao deo svetske baštine UNESCO-a. Preporuka mora da bude ratifikovana od strane Izvršnog odbora u toku 2010 godine.

Baš kao u slučaju venecijanske lagune, Trulli Alberobello, Machu Picchu, Notre Dame, Kip slobode, ili Great Barrier Greben, mediteranska dijeta je ušla na UNESCO-ov popis svetske baštine zbog svoje istorijske vrednost i zbog toga što je ovaj način ishrane odličan za očuvanje dobrog zdravlja, što je i naučno dokazano.

Italija je zemlja simbol ovog tipa prehrane. U Italiji je kultura prehrane utemeljena na načelima mediteranske kuhinje i uglavnom se temelji na voću, povrću i testeninama , vinu i maslinovom ulju.

Mediteranska ishrana se zasniva na potrošnji hrane bogate vlaknima (žitarice, mahunarke, voće i povrće), maslinovom ulju, i zato je prepoznata kao zdrava i hranjiva vrsta dijete, a pomaže i u borbi protiv ćelijskog starenja i kardiovaskularnih bolesti.

Hleb, testenina, voće, povrće, masline, i tradicionalna čaša vina sigurno pomažu u uspostavljanju dugovečnosti Italijana (takođe se pripisuje povećanom potrošnjom belog luka) sa prosečnim životnim dobom od 77,2 godina za muškarce i 82,8 godina za žene. To je značajno iznad evropskog proseka.

Smatra se da mediteranska dijeta osigurava najbolju ravnotežu između težine i visine, izračunate u skladu sa indeksima telesne težine. Italijani su prosečne težine od 68,7 kilograma, daleko ispod proseka EU-a od 72,2 kilograma. Na indeksu telesne težine (težina / visina) to daje 0,408 u odnosu na 0,425, prema poslednjem istraživanju Evrobarometra o zdravlju i prehrani Europske komisije.

Na osnovu članka sa sajta http://www.eturbonews.com/

Šta vi mislite o mediteranskoj ishrani?