Aditivi i Toksini Opasni po Zdravlje Čak i Ako Vodite Računa da se Hranite Zdravo
Proizvođači hrane imaju puno prostora što se tiče oznaka na svojim proizvodima. Zbog toga, dešava se da neki štetni aditivi dospeju u hranu pod relativno bezopasnim imenima. Takođe postoje i namirnice koje izgledaju potpuno sigurno na prvi pogled ali su zagađene prirodnim ili veštačkim toksinima. Zato nije jednostavno odabrati koje su namirnice sigurne za uputrebu a koje treba izbegavati.
Najpre treba razumeti da strah od toksina ni u kom slučaju vam nije od pomoći. Čak i sam strah deluje kao toksin jer ima negativan uticaj na biologiju vašeg tela.
Prihvatite činjenicu da je svet pun raznih toksina, da su neki bezopasniji od drugih i da treba da naučite da na inteligentan način odabirete hranu koja je u vašem najboljem interesu.
Zato pokušavajte da smanjite izloženost toksinima što je više moguće i kada je to moguće.
Postoji čak i jedna kontraverzna teorija koja kaže da stres od blage izloženosti toksinima zapravo može da pomogne – ovaj fenomen se zove hormeza. Ali pošto smo već izloženi stresu iz raznih izvora, na preimer na poslu i u porodičnom životu, toksine treba izbegavati što je više moguće.
U ovom članku su predstavljeni neki od najčešćih aditiva na koje ćete verovatno nabasati čak i ako vodite računa da se hranite zravo.
1. “Prirodne Arome”
Definicija prirodnih aroma je priličlno nejasna. Na primer, definicija sa sajta američke agencije za hranu i lekove [1]: “Tu spadaju esencijalna ulja, smole, ekstrakti, destilati ili bilo koji proizvodi pečenja, zagrevanja i enzimolize koji sadrže obojane konstituente izvučene iz voća, voćnih sokova, povrća, povrtnih sokova, kvasca, biljaka, korena, kore, lišća ili sličnog biljnog materijala, mesa, morske hrane, jaja, mlečnih proizvoda, kao i njihove proizvode fermentacije. Značajna funkcija ovih materija je dodavanje arome umesto nutritivne vrednosti.”
Proizvođači mogu koristiti bezazlen naziv “prirodna aroma” da bi sakrili problematične sastojke. Na primer, elektrolizovaniekstrakt kvasca je aroma koja se dobija od jestivog kvasca. Kao takva, klasifikuje se kao prirodna aroma, ali sadrži slobodnu glutaminsku kiselinu koja se u telu čoveka veoma brzo konvertuje u zlokobni pojačivač ukusa mononatrijum glutamat (MSG). [2]
“Prirodne arome” je naziv koji obuvhata jako veliki broj aditiva. Dobar deo njih je možda zaista bezopasan, ali kako možete biti sigurni? Zato je dobra preporuka izbegavati namirnice sa prirodnim aromama u sastavu.
2. Nitrati i Nitriti
Nitrati i nitriti se često sreću u suvomesnatim proizvdima, uključujući i slaninu. Čine da se očuva boja mesa i da se produži rok trajanja. Takođe sprečavaju kontakt sa bakterijama i gljivicama.
Nitrati i nitriti su neobični jer mogu da se dese dve stvari u vašem telu: ako ih kuvate na niskoj temperaturi i ako imate creva u odličnom stanju, oni mogu biti odlični za vas. Vaše telo ih konvertuje u azot monoksid, što je korisno jedinjenje jer istraživanja pokazuju da može da smanji rizik od srčanog udara, šloga, upale, i visokog krvnog pritiska. [3]
Sa druge strane, kuvanje nitrata i nitrita na visokoj temperaturi zajedno sa proteinima i drugim izvorima amino kiselina (na primer prženje slanine dok ne postane hrskava) stvara nitrozamine, moćne karcinogene supstance na osnovu istraživanja 40 različitih životinjskih vrsta [4,5,6].
Nitrozamini su najpre bili povezani sa rakom sedamdesetih godina prošlog veka. Od tada je američka agencija za hranu i lekove zahtevala da kompanije koje dodaju natrijum nitrat ili natrijum nitrit (ekstrakt celera) u svojim proizvodima da takođe dodaju vitamin C da bi sprečili formiranje nitrozamina. To može učiniti hranu sigurnijom ali se formiranje nitrozamina i dalje dešava, pogotovo ako kuvate svoju hranu do hrskavosti ili ako je roštiljate. A kompanije koje prodaju slaninu bez nitrata, obično kriju nešto. Obično koriste prah celera, koji je veoma bogat nitritima i na taj način zaobilaze potrebu za obeležavanjem.
Sve u svemu: koristite slaninu od prirodno gajenih životinja i kuvajte je na slaboj vatri. Sporo kuvanje može da smanji sadržaj nitrozamina i da pospeši formiranje korisne azotne kiseline.
3. Živa
Živa je toksični metal koji se nakuplja u ćelijama tela, posebno u mozgu, nervnom sistemu i jetri. Živa nije aditiv hrani sam po sebi, ali ljudi su ga načinili aditivom u mnogim morskim ribama time što su zagadili okean sagorevanjem uglja.
Opšte pravilo koje važi ovde je što je više riba pozicionirana prema vrhu lanca ishrane, to više žive sadrži. Ajkule, na primer, pojedu na hiljade manjih riba za vreme života i akumulišu svu živu iz manjih riba. Zbog ajkula je riba veoma zagađena živom.
Drugi važan faktor koji je povezan sa sadržajem žive je selen. Jedan od razloga zašto je živa tako loša za vas je taj što deaktivira enzim koji je vezan u selen i koji popravlja i štiti mozak od oksidativnog stresa [7]. Imajući to u vidu, kada se selen i živa povežu, takođe se dešava i to da živa postaje manje aktivna i time manje štetna. [8] To znači da ako unosite više selena u svoj sistem ili ako ga riba koju jedete ima u sebi, živa postaje manji problem.
Na nesreću, odnos selena i žive u ribi je veoma raznovrstan, čak i kod morske hrane koja se smatra manje rizičnom [9, 10].
Evo dva način kako da predupredite izloženost živi:
· Konzumirajte ribu siromašnu živom a bogatu selenom. Divlji losos sa Aljaske je perfekta riba. Ima puno omega 3 i selena i smatra se siromašnom živom. [11, 12] Inćuni i sardine su takođe niskog sadržaja žive. Neka sve ribe koje jedete budu uhvaćene u divljini jer je morska hrana proizvedena u marinama ekvivalenta industrijskom mesu.
· Uzimajte dosta selena, posebno ako konzumirate morsku hranu redovno. Osim što vas štiti od žive, selen uravnotežava hormonske nivoe i tiroidnu funkciju [13]. Takođe štiti mozak od oksidativnog oštećenja [14]. Možete ga uneti kao suplement, ili iz prehrambenih izvora, kao što su losos, govedina od životinja koje su išle na ispašu, brokoli, kupus i spanać. Drugi popularni izvor su Brazilski orasi, ali su oni podložni plesnjima, akumulišu druge toksične metale, a nivoi selena nisu baš postojani i mogu se razlikovati puno od slučaja do slučaja.
4. Roundup/glfosat
Monsanto je kompanija koja stoji iza industrijske poljoprivrede bazirane na genetski modifikovanim organizmima (GMO). Monsanto je stvorio Raundap (Roundup) 1970-ih godina prošlog veka i počeo da ga koristi kao komercijalni herbicid. Aktivna supstanca Roundup-a je glifosat, hemikalija koja poboljšava prinose i zaradu hemijskim kompanijama tako što im omogućava korišćenje genetski modifikovanog semena “otpornog” na Roundup.
Istraživanja glifosata su u haosu . Mnoga istraživanja sugerišu da je glifosat siguran za upotrebu. Na primer, analiza iz 2012. godine na osnovu dvadeset i jednog istraživanja je zaključila da glifosat nije korelisank sa pojavom kancera kod ljudi [15]. Sa druge strane, istraživanje sprovedeno godinu dana kasnije je našlo da je izlaganje glifosatom udvostručilo rizike od nekih vrsta raka do farmera i poljoprivrednih proizvođača[16]. Verovatno možete da naslutite ko je finansirao većinu istraživanja koja tvrde da je glifosat siguran.
Takođe postoje neki dokazi koji ukazuju na to da glifosat zaustavlja rast korisnik crevnih bakterija [17,18]. Tri tipa korisnih crevnih bakterija koje glifosat oštećuje su nađena kod dece koja su preosetljiva na gluten [19], a to sugeriše da glifosat možda igra ulogu u nedavnom porstu intolerancija na gluten u Americi.
S obzirom na to da glifozat deluje na bakterije, a bakterije su neophodne radi zdravlja obradivog zemljišta, sigurno nije dobra ideja prskati na tone glifosata po zemljištu. Mikrobi u zemljištu u krajnjoj liniji određuju šta će rasti u našim crevima.
Pseudomonas aeruginosa , štetna bakterija u crevima, može da iskoristi glifosat kao hranu da bi se množila van kontrole, uvećavajući rizik od bakterijskih infekcija [20]. Ako ni to nije dovoljno, Pseudomonas aeruginosa nakon što iskoristi glifosat kao hranu, izbacuje formaldehid što je veoma jak otrov [21].
Da li je glifosat siguran? Ima dovoljno dokaza koji kažu da treba da ga izbegavate ako želite da živite dugačak i zdrav život, i da treba da se smanji njegova upotreba ako želimo da naša obradiva zemlja – kao i ljudi – ostane plodna.
Kupujte organske proizvode, pogotovo one proizvode koji sadrže puno pesticida, herbicida i insekticida.
5. Arsen
Arsen je toksin prisutan u zemlji i vodi. Mnoge ga biljke apsorbuju u različitom odnosu. Arsen je štetan jer može da dovede do raka kože, jetre, pluća, bešike i bubrega [22].
Pirinač je posebno prilagođen apsorpciji arsena iz zemljišta, i mnoge zemlje koje ga izvoze su u prošlosti imali problema sa kontaminacijom arsena, na primer, Kina, Indija i Bangladeš [23,24,25]. Vrsta pirinča takođe pravi razliku: nedavno proučavanje od strane Američke agencije za hranu i lekove je našlo da braon pirinač, divlji pirinač i pirinčane testenine sadrže najviše arsena [26].
Postoji par načina da se izbegne unos arsenika iz pirinča:
- Držite se belog pirinča . Ima manje arsena nego u celom zrnu [26], manje anti-nutritivnih materija i manje upalnih jedinjenja takođe. Ako konzumirate ugljene hidrate, to je dobar i čisti izvor ugljenih hidrata (a ako se kuva sa kokosovim uljem čini se da mu se smanjuje i glikemijski indeks).
- Perite svoj pirinač pre kuvanja dok voda ne postane kristalno čista. Pranje pirinča može da smanji značajan deo arsena (28%, prema jednom istraživanju) [27].
- Kuvajte pirinač sa viškom vode i odbacite preostalu vodu nakon kuvanja . Pirinač kuvan u odnosu vode 6:1, smanjio je ukupni arsen u pirinču za oko 35% prema jednom istraživanju [28], a do 57% prema drugom kada je kombinovano sa preliminarnim pranjem [27].
Da li Postoje Bezopasni Aditivi?
Sasvim sigurno. Neki aditivi imaju lošu reputaciju jer se prave u laboratoriji ili imaju nezgodna imena, ali nisu štetni po zdravlje. Zapravo, neki od njih su i korisni za vas. Evo par primera:
- Guar guma je sredstvo za zgrušavanje koje se često dodaje kokosovom mleku. Može da dodeve do pojave gasova i nadutosti kod malog broja ljudi. Za većinu, ovo sredstvo je sigurno. Zapravo istraživanja su pokazala da guar guma može da smanji nivoe šećera u krvi nakon obilatog obroka sa puno ugljenih hidrata, pod uslovom da se radi o nepasterizovanom napitku [29,30,31].
- Askorbinska kiselina je samo komplikovan način da se kaže vitamin C. Često se koristi kao prezervativ jer je tako jak antioksidant. Aksorbinska kiselina ne samo da vam neće naštetiti, već je odlična za vas, i jedan je od najboljih suplemenata ako želite da uzimate vitamin C u obliku suplementa. Takođe smanjuje formiranje štetnih nitrozamina.
- Limunska kiselina je antioksidant koji se dobija od citrusnog voća. Koristi se u mnogim proizvodima za čišćenje, kao i kao konzervans, ili da bi se hrani dodala kiselost. Limunska kiselina je korisna za većinu ljudi. Jedan potencijalni problem: neke vrste limunske kiseline se dobijaju od gljiva tipa Aspergillus, što znači da ljudi osetljivi na plesnji mogu reagovati na njih.
- Alfa tokoferol je samo vitamin E. Ista stvar kao i kod askorbinske kiseline – radi se o još jednom antioksidantu koji se koristi kao prezervativ.
Napomena: može biti jako frustrirajuće misliti na toksine celo vreme. Dobro je steći naviku da se pogleda etiketa proizvoda da biste se zaštitli od uobičajenih aditiva i emulgatora, ali treba imati meru. Ako ste neprestano pod stresom zbog toksina, to će vam doneti više štete nego koristi.
Bolje je da vaš način ishrane bude besprekoran tako da možete da podnesete povremene udare toksina i aditiva iz hrane, kao što je na primer, povremen suši iz japanskog restorana i parče pečene tunjevine sa mogućom kontaminacijom žive. Ako konzumirate dovoljno mesa i jaja od životinja koje idu na ispašu ili trče dvorištem, vaš imuni sistem će imati dovoljno selena da bez da trepnete podnesete evenutalni unos žive iz morske hrane.
Koja su vaša razmišljanja? Da li postoje drugi aditivi i toksini u hrani na koje svakodnevno pazite?
Reference:
1) http://www.accessdata.fda.gov/scripts/cdrh/cfdocs/cfcfr/cfrsearch.cfm?fr=501.22
2) http://www.fda.gov/food/ingredientspackaginglabeling/foodadditivesingredients/ucm328728.htm
3)http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18167491
4)http://carcin.oxfordjournals.org/content/5/11/1381.short
5)http://www.cabdirect.org/abstracts/19701405410.html
6)http://europepmc.org/abstract/med/6831466
7)http://link.springer.com/chapter/10.1007/978-1-4614-2383-6_5#page-1
8)http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0300483X10002490
9) http://www.degruyter.com/view/j/reveh.2013.28.issue-2-3/reveh-2013-0010/reveh-2013-0010.xml
10) http://water.epa.gov/scitech/swguidance/fishshellfish/fishadvisories/upload/forum2014-burger.pdf
11)http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0048969710007060
13)http://press.endocrine.org/doi/full/10.1210/er.2001-0034
14)http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15046197
15)http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0273230012000943
16)https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4025008/
17) http://www.netwerkvlv.nl/downloads/2012-Krueger,%20M-glyphosate%20effects.pdf
18)http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1075996413000188
19)http://www.biomedcentral.com/1471-2180/11/219
20)http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC239379/
21)http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC213538/
22)http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1519547/
23) http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/00103629809370125#.VdPQ5xNVjOQ
24)http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/es0101678
25)http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/es0259842
26) http://www.fda.gov/Food/FoodborneIllnessContaminants/Metals/ucm319870.htm
27)http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0278691506001505
28) http://pubs.rsc.org/en/content/articlelanding/2009/em/b816906c/unauth#!divAbstract
29)http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3307206/
30)http://jn.nutrition.org/content/119/12/1925.long
31)http://www.nrjournal.com/article/S0271-5317(09)00091-8/abstract
Komentari